Dr Darko Mitrović, redovni profesor, rođen je, 10. aprila 1963. u Beogradu. Osnovnu školu „Svetozar Marković“ pohađao je i završio u Beogradu. Srednju školu je pohađao i završio na “Pedagoškoj akademiji” u Beogradu.
Školske 1982/83, je počeo da studira na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Beogradu. Fakultet je završio u redovnom roku, školske 1986, odbranivši diplomski rad, na predmetu Veslanje na Katedri sportova, sa temom: „Značaj Galije u školskom fizičkom vaspitanju“. Diplomski rad je odbranjen sa ocenom 10 (deset), a prosečna ocena tokom studiranja je iznosila 8,5. Magistarsku tezu „Funkcionalne karakteristike veslača“, odbranio je 1995. na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju „Učenje osnovne tehnike veslanja procenjene na osnovu kinematičkih parametara“ odbranio je 2003. na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
Sportsku karijeru je započeo 1975. godine u Veslačkom klubu “Crvena Zvezda” iz Beograda, a završio je takmičarsku karijeru 1989. godine u istom klubu. U toku svoje takmičarske karijere postao je nosilac brojnih titula prvaka države i bio je reprezentativac Jugoslavije od 1980. do 1988. godine, osvajač bronzane medalje u veslanju na Univerzijadi u Zagrebu 1987. godine i srebrne i bronzane medalje na Svetskom studentskom prvenstvu u veslanju u Amsterdamu 1986. godine. U toku takmičarske karijere bio je i član upravnog odbora VK “Crvena Zvezda” i član skupštine Sportskog društva “Crvena Zvezda” gde je za svoj rad dobio Povelju SD “Crvena Zvezda” za razvoj klubova i sportskog društva. Učestvovao je u organizaciji nekoliko Šampionata sveta, Evrope, Svetskih i Evropskih kupova u Veslanju, kajaku i raftingu.
Po završetku takmičarske karijere bio je trener u VK “Crvena Zvezda”, VK “Tamiš” iz Pančeva i VK “Galeb” iz Zemuna i to u više navrata. Bio je i Predsednik tehničke komisije i podpredsednik upravnog odbora VK “Crvena Zvezda” zadužen za stručni rad, kao i predsednik VK “Galeb” iz Zemuna. Više godina je predsedavao komisijom za izdavanje trenerskih licenci u Veslačkom Savezu Srbije, sa nekoliko angažovanja u komisijama Rafting Saveza Srbije i Rafting Asocijacije Srbije. Bio je i član komisije za osobe sa posebnim potrebama u okviru Internacionalne rafting Federacije. Za stručni rad u Raftingu 2014. godine je dobio priznanje Rafting saveza Srbije za razvoj Raftinga u Srbiji.
Brižni je i požrtvovani otac ćerki Nađe i Olimpije.
U toku svoje profesorske karijere duge 35 godina na matičnom Fakultetu predavao je Teoriju i metodiku veslanja, Rafting, Organizaciju i administraciju u sportu, Uvod u studije Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta, Menadžment sportskih projekata i događaja… Učestvovao je godinama na legendarnim logorovanjima fakulteta. Obavljao je na Fakultetu različite funkcije od članstva u različitim komisijama do šefa Katedre individualnih sportova, prodekana za finansije, Predsednika Saveta Fakulteta… Prestrukturao je čuvenu Višu trenersku školu u Centar za permanentno obrazovanje trenera. Pored toga idejni je tvorac i organizator strukovnih studija na matičnom Fakultetu. Jedan period svog života bavio se i radom Muzeja sporta na fakultetu, gde je dao veliki doprinos. Nekoliko godina bio je i direktor fonda Olimpijskog komiteta Srbije.
Autor je udžbenika iz Tehnike i metodike veslanja, više monografija, velikog broja stručnih i naučnih radova, kao i nastupa na stručnim i naučnim konferencijama nacionalnog i internacionalnog značaja, kao i izložbi i postavki Muzeja sporta. Pored svih mogućih izazova uspeo je da u svom radu sačuva suštinu, nasuprot formi.
Bavio se i sistematizacijom sportskih objekata na nivou Srbije, bio aktivan i inovativan na polju zadužbinarstva u okviru Beogradskog univerziteta. Bio je aktivan i u razvoju sporta na teritoriji Kosova i Metohije. Jedan je od idejnih tvoraca izgradnje rafting staze u Zubinom Potoku, kao i sportsko rekreativnog centra na Gazivodama. Jedan je od najzaslužnijih za odbranu Čukaričkog rukavca od napada Parking servisa, kada su (za sada) spašeni Veslački klubovi Grafičar, Partizan, Sava, Crvena Zvezda i Nautički klub Beograd.
Vrhunski trener i metodičar, jedan od retkih koji je dostigao nivo metodike nelinearnog motoričkog učenja u veslanju. I pored povremenih klupskih angažovanja tokom svoje karijere bio je posvećeni profesor veslanja koji je bio jednako na raspolaganju svakom takmičaru, rekreativcu i treneru. Za svakog veslača je uvek imao toplu reč i očinski i stručni savet. Sve svoje aktivnosti obavljao je sa strašću i osećajem dužnosti.
Preveslani i pretrčani kilometri, broj i frekvecija treninga, tone podignutog tereta, veslanje po hladnoći, olujama, magli, mraku, oblikovali su izuzetno jaku ličnost i karakter, sposobne da trpi enormne nedaće. Veslanje u vreme vrha kvantitativne faze u razvoju treninga ostavilo je i svoje negativne posledice. Inhibicija upozorenja organizma da sa radom treba stati koja je poželjna u veslanju i danas dovodi do toga da ko se tokom trke više približi smrti, taj je pobedio. Posle njegove veslačke generacije veslalo se manje, ređe i sa manjim intenzitetom, dok su napredku rezultata pogodovali razvoj tehnologije treninga, novi materijali, konstrukcija čamaca, i vesala… Veslanje kao sport tipa izdržljivosti usled enormnih fizičkih opterećenja formira pouzdanog, odgovornog, čoveka od reči, požrtvovanog člana zajednice koji joj je neprekidno doprinosio.
Živeo je skromno, dok je uvek imao sluha za probleme drugih. Zaštitnički se postavljao prema ugroženima na svakom mestu i koraku. Posebnu empatiju imao je prema studentima, kao i posebno istančan osećaj da prepozna probleme sa kojima se mladi ljudi svakodnevno suočavaju. Jedan je od poslednjih veslača starog kova i posebno difovaca starog kova koji su interese zajednice uvek stavljali ispred ličnih.
Autor : Prof. Asistent Željko Rajković sa predmeta Veslanje na DIFu